Stara peć

Navika je čudo! Pola mog života delio sam sudbinu sa njom. Imali smo uspone i padove, posla je bilo tokom godina i suviše pa sve do činjenice da je služila za krpe i kecelje.

Nekoliko puta sam je remontovao a radila je neprekidno i odlična keramika je izlazila iz nje!

Oslobodili smo prostor ali nije to to. Trebaće nam dosta vremena da se naviknemo da ploče i “nameštaj” za peć nisu tu kao nekad. Ali kako nam je ušla u kuću tako je i otišla. Našao se neko ko je imao interesa da je sredi a mi smo nekoliko godina u potaji žarko želeli da je se rešimo. Zauzimala je prostor, glomazna, tipična za davne osamdesete.

Umesto nje je došla nova peć, znatno manja ali pomična, te police na koje ćemo se tokom vremena takođe prilagoditi. Idemo dalje…